WP 20170822 12 40 19 Pro

Zahvala pripada Allahu i neka je salavat i selam na Njegovog poslanika i miljenika, Muhammeda sallallahu alejhi ve sellem i njegovu časnu porodicu, kao i na sve plemenite ashabe. Uzvišeni Allah odredio je pripadnicima ovog ummeta znatno kraće životne vekove u odnosu na ranije narode, ali im je, iz Svoje plemenitosti, podario posebne sezonske prilike u kojima se dobra dela višestruko nagrađuju. Koristeći te prilike pripadnici ovog ummeta mogu postići veliki uspeh za koji bi inače trebao mnogo duži vremenski period proveden u ibadetu i dobrim delima. Ovim prilikama razbija se ustaljena rutina, praktično se odgaja i usmerava na povećanje Allahu dragih dela i razvija se jaka i konstantna veza sa Gospodarom. Jedna od tih posebnih prilika, kada je između ostalog pohvalno, a po nekima i obavezno izgovaranje tekbira i činjenje ostalog zikra (a sve zbog Allahovih reči “… i da bi ime Allahovo spominjiali u danima poznatim.” - prevod značenja, El-Hadždž, 28), jesu prvih deset dana hidžretskog meseca zul-hidždžeta. Na to upućuju brojni argumenti, od kojih ćemo izdvojiti neke:
1. Uzvišeni Gospodar je objavio: ”Tako mi zore, i deset noći“ (prevod značenja 1. i 2. ajeta iz sure El-Fedžr). Tumačeći značenja ovih Allahovih reči, poznati komentator Kur’ana Ibn Kesir kazao je: ”Deset noći – odnosi se na prvih deset dana zul-hidždžeta, kao što su to rekli Ibn Abbas, Ibnuz-Zubejr, Mudžahid i brojni drugi.“ (Tefsir Ibn Kesira, 8/390) Uzvišeni Allah zaklinje se čime želi od Svojih stvorenja, a Njegovo zaklinjanje upućuje na vrednost i veličinu onoga čime se zakleo.
2. Rekao je Uzvišeni Allah: ”I da bi u poznatim danima, prilikom klanja kurbana, kojim ih je Allah opskrbio, Njegovo ime spominjali.“ (Prevod značenja 28. ajeta iz sure El-Hadždž) ”Poznati dani” spomenuti u ovom ajetu su deset dana zul-hidždžeta, po mišljenju velikog broja učenjaka. (Tefsir Ibn Kesir, 5/415), a nazvani su tim imenom jer su poznati po svojim vrlinama i blagodatima.
3. Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: ”Nema dana u kojima je dobro delo Allahu draže od ovih dana (prvih deset dana zul-hidždžeta). Prisutni su upitali: ”Allahov Poslaniče, i od borbe na Allahovom putu?” Rekao je: ”I od borbe na Allahovom putu, osim čoveka koji u borbi na Allahovom putu žrtvuje svoj život i imetak.“ (Hadis-sahih) Iz hadisa se razume da je svako dobro delo koje se učini u prvih deset dana zul-hidždžeta Allahu draže od sličnog dela kada se uradi mimo tih dana. Razume se, takođe, da je čovek koji se trudi da čini dobra dela u ovim danima bolji od borca na Allahovom putu koji na tom putu ne preseli, te da se sva dobra dela u njima, bez izuzetka, višestruko nagrađuju.
4. Prvih deset dana zul-hidždžeta obuhvata dan Arefata i prvi dan Kurban-bajrama, o kojima je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ”Najveličanstveniji dan kod Allaha je prvi dan Kurban-bajrama, a zatim dan Arefata.“ (Ebu Davud i Nesai – sahih) Spomenuti ajeti i hadisi jasno ukazuju na vrednost tih dana i da verniku daju idealnu priliku da ojača svoj iman i opskrbi se duševnom hranom, koja će mu dati elana i olakšati životne teškoće. U ovim danima otvaraju se vrata onima koji se žele nadmetati u činjenju dobrih dela i postizanju visokih stepeni oživljavajući ovaj zapostavljeni sunnet.
Dela koja je pohvalno činiti u prvih deset dana zul-hidždžeta: Shvatili smo koliko su dobra dela u prvih deset dana zul-hidždžeta vrednija od istih u drugom vremenu, te da su takve sezonske prilike blagodat i milost Uzvišenog Allaha koju će sretni iskoristiti. Zbog toga je potrebno ovim danima posvetiti posebnu pažnju i ispuniti ih dobrim delima svih vrsta, a naročito sledećim:
1. Obavljanje hadždža i ‘umre. To je najbolje što se može učiniti u tim danima, jer kome Allah omogući obavljanje hadždža i ‘umre na propisan način, nagrada mu je Džennet. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: ”Umra do umre je iskup za grehe počinjene između njih, a za hadždž mebrur (ispravno obavljen hadždž) nema druge nagrade osim Dženneta.” (Muttefekun alejhi)
2. Donošenje tekbira i učenje zikra. Rekao je Resulullah, neka je na njega Allahov mir i blagoslov: ”Nema dana koji su veličanstveniji kod Allaha i Njemu draži od ovih deset dana, stoga ih ispunite rečima la ilahe illallah, Allahu ekber i elhamdulillah.“ (Ahmed – sahih) Ibn Omer i Ebu Hurejre, Allah njima zadovoljan bio, izlazili su na pijacu za vreme prvih deset dana zul-hidždžeta donoseći tekbire pa su i ostali ljudi, čuvši njihovo tekbiranje, donosili tekbire. (Buharija, muallekan) –  Tekbiri se uče u svim prilikama tokom ovih mubarek dana, a neposredno nakon namaza propisano ih je učiti u periodu od sabah-namaza na dan Arefata, za one koji nisu na hadždžu, a za hadžije od podne-namaza prvog dana Bajrama, do ikindija-namaza četvrtog dana Bajrama. –  Preneseno je više načina na koje su ashabi donosili tekbire. Mogu se jednostavno ponavljati riječi: ”Allahu ekber“, a mogu se učiti i na sledeći način: ”Allahu ekber, Allahu ekber, la ilahe illahu vallahu ekber, Allahu ekberu ve lillahil hamd”.
3. Dobrovoljni post. Post je ibadet koji je Svemogući Allah pripisao Sebi zbog njegove velike vrednosti i visokog stepena. U hadisi-kudsijju Uzvišeni Allah kaže: ”Svako delo sina Ademovog njemu pripada osim posta, on uistinu Meni pripada i Ja ću za njega nagradu dati!“ (Muttefekun alejhi) Prenosi se od Poslanikovih, sallallahu alejhi ve sellem, supruga da su govorile: ”Allahov Poslanik postio je devet dana zul-hidždžeta, dan Ašure i tri dana u svakom mesecu.“ (Ebu Davud – sahih) Posebno je pohvalno muslimanima koji nisu na hadždžu postiti dan Arefata (9. zul-hidždže), jer je na post tog dana Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, podstakao kazavši: ”Računam da će Allah postom tog dana oprostiti grehe učinjene u protekloj i grehe učinjene u narednoj godini.“ (Muslim).
4. Dobrovoljni namaz. Uz nastojanje da se obavezni namazi klanjaju u džamijama, pohvalno je u tim danima učestati dobrovoljne namaze, jer namaz je jedan od najvrednijih i najkorisnijih ibadeta. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, obraćajući se Sevbanu, radijallahu anhu, je rekao: ”Nastoj da što više sedždi učiniš, jer za svaku sedždu koju učiniš Allah će te Sebi podići za stepen i greh ti oprostiti.“ (Muslim)
5. Udeljivanje sadake. Rekao je Uzvišeni Allah: ”O vernici, udelite deo od onoga čime vas Mi darujemo, pre nego što dođe Dan kada neće biti ni otkupa, ni prijateljstva, ni posredništva! – A nevernici sami sebi čine nepravdu.“ (Prevod značenja 254. ajeta iz sure El-Bekare) Stoga je pohvalno ulepšati ove dane i tim ibadetom.
6. Klanje kurbana u danima Bajrama, jedenje i udeljivanje kurbanskog mesa.
Postoje i mnoga druga dela koje je pohvalno činiti bilo kada, a naročito u tim danima, kao što su: učenje Kur’ana, istigfar – traženje oprosta, dobročinstvo roditeljima i komšijama, održavanje rodbinskih veza, nazivanje selama, mirenje zavađenih, podsticaj na dobro i zabrana lošeg, ostavljanje ružnih reči, čuvanje pogleda od harama, ukazivanje počasti gostima, poseta bolesnih, donošenje salavata na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, upućivanje dove za roditelje i braću u veri, unošenje radosti u srce muslimana, praštanje i sl. Dolazak ovih posebnih sezonskih prilika potrebno je preduhitriti iskrenim pokajanjem od svih greha uz čvrstu odluku da im se neće vratiti, te donošenjem odlučne namere da se ti dani ispune Allahu dragim delima. Objavio je Svemogući Allah: ”One koji se budu zbog Nas trudili Mi ćemo, sigurno, putevima koji Nama vode uputiti; a Allah je, zaista, na strani onih koji dobra dela čine!“ (Prevod značenja 69. ajeta iz sure El-‘Ankebut) Molimo Uzvišenog Allaha da nas učini od sretnih, koji koriste ovakve prilike, koje obasipa Svojom milošću i kojima je zadovoljan, jer On daje nadahnuće i upućuje na pravi put. Amin!

20525714 1414389762002177 3820717347661854815 n

Osamnaestog avgusta / dvadeset šestog zu-l-ka'de u Bajrakli džamiji u Beogradu hutbu je održao Muftija niški Eldin ef Ašćerić. Centralna tema hutbe je bila emanet.

“Mi smo nebesima, Zemlji i planinama ponudili emanet, pa su se ustegli i pobojali da ga ponesu, ali ga je preuzeo čovek - a on je, zaista, prema sebi nepravedan i lakomislen”, citirao je Muftija niški Allahove Reči iz Kur’anske sure Al Ahzab, ajet 72, a zatim podsetio na Reči Allaha Uzvišenog kojima On, Silni i Mudri Govori o vernicima koji će postići ono što žele u suri El Mu’minun, ajet osmi: „I koji o poverenim im emanetima i obavezama svojim brinu“.
Eldin ef Ašćerić je potom kroz reči Allahovog poslanika, Muhammeda sallAllahu alejhi ve sellem, istakao značaj, vrednost i važnost emaneta stavivši ga u usku vezu sa imanom – verovanjem čoveka i njegovim ponašanjem: „Rekao je Allahov poslanik, salAllahu alejhi ve sellem: ’Nema imana onaj ko nema emaneta, a nema vere (dina) onaj ko ne poštuje dogovor’“.

U nastavku hutbe Muftija niški je objasnio da „emanet obuhvata sve stvari vere: šehadet, namaz, zekat post meseca ramazana, hadž i ostale ibadete“, kao i to da su „naš emanet roditelji - kojima moramo biti poslušni, te ih izdržavati, pomagati im a nakon smrti ih se sećati dovama i sadakom, društvo u kom živimo – te moramo uticati shodno svojim mogućnostima da uslovi života budu dobri za sve, naše supruge i naša deca – pa ih moramo čuvati, poopravljati njihovo stanje, odgajati ih, školovati i izdržavati“.
Efendija Ašćerić nije propustio priliku da prisutne podseti i da nam je telo dato na emanet „pa kada je sluh u pitanju - dužni slušati samo ono što je korisno, kao što je učenje Kur’ana, hadise, predavanja, savete učenih ljudi a naše uši trebamo čuvati slušanja ogovaranja, svađa, prenošenja tuđih reči, potvaranja, lažnog svedočeja, razvratnih pesama i muzike. Vid i oči – ne smemo gledati ono što je haram; razvratne filmove, emisije, fotografije, ženska tela. Jezik – njime moramo govoriti samo ono što je dobro i korisno, pa zato trebamo učiti Kur’an, kazivati hdiis Allahovog poslanika, ali i svako znanje koje je na korist ljudima a pre svega čime je zadovoljan naš Gospodar. Nije dozvoljeno čoveku da svoj jezik koristi u potvaranju, ogovaranju, psovci, ismejavanju. Noge i ruke – pa njima ne smemo koračati prema haram mestima niti raditi ono čime nije zadovoljan naš Gospodar“.

„Braćo i sestre, ispunjavajmo preuzete emanete i takmičimo se u činjenju dobrih dela, pripremajući se za Dan proživljenja, kada će se gledati samo naša dela“, završio je Muftija niški Eldin ef Ašćerić.

hadyije 217

Rijaset Islamske zajednice Srbije organizuje svečani ispraćaj hadžija. U sredu 23.08.2017. godine u Novom Pazaru.
Hala Pendik početak u 20:00 sati.
Dođite da zajedno proučimo hadžijsku dovu i tako ispratimo preko sto pedeset hadžija, koji će petu islamsku dužnost ove godine obaviti posredstvom Rijaseta Islamske zajednice Srbije (IZS).

pano konacna verzija

 

WP 20170811 13 12 38 Pro

Jedanaestog avgusta / devetnaestog zu-l-ka’de u Bajrakli džamiji u Beogradu hutbu je održao i predvodio džuma namaz Reisu-l-ulema Islamske zajednice Srbije Sead ef Nasufović.
Šta to znači razmišljati pozitivno i šta znači imati dobrog druga, bila je glavna tema hutbe.

Reis efendija je najpre kroz primer velikana Islama bez kojih je nemoguće širiti misiju našeg časnog dina,Ebu Bekra i  Omera, Allah bio zadovoljan njima, istakao predanost, ustrajnost u dobročinstvu i težnju za tim da se bude bolji. Efendija Nasufović je naveo podatak iz života ove dvojice najboljih ashaba i prvih halifa kad je Omer radijallahu anhu otkrio da Ebu Bekr radijallahu anhu posećuje jednu slepu staricu svakog dana nakon sabah namaza, da joj čisti kuću i priprema hranu do narednog sabaha a da to nije prestao činiti ni kada je postao halifa. Samo je promeni vreme, svaki dan pre sabah namaza.
Zatim je Reisu-l-ulema nastavio: „Ništa teže na ovome svetu čovek ne može da okusi od gorčine greha i od gorčine ružne reči. Zato izbegavajte ljude koji vam stalno govore loše, izbegavajte duge razgovore sa ljudima koji negativno gledaju na ovaj svet. Jer ubijaju život u vama, ubijaju želju u vama, izbegavajte to radi sebe, jer nema većeg otrova današnjice.
Sve što ćete pročitati govori se o raznim problemima i iskušenjima. Ljudi strašne muke muče i od stresa i od raznih panika, od raznih fobija koje ljudi nose sa sobom. To su ogromna iskušenja. Ne znamo koliko je teška bolest i kakvo je to iskušenje kad čovek psihički pati. A otkud ovaj lom, otkud ovaj bol u duši? Verujte - samo od negativnih reči, od bezbožnih reči. Neće vam vernik nikad dati da imate osećaj tuge u svom srcu. Ovaj će nam hadis biti uspomena sa ove hutbe, rekao je Allahov Poslanik sallallahu alejhi ve sellem: „Najbolji čovek među vama jeste onaj čovek koji unese radost u srce drugog čoveka“. Nema boljeg insana u kosmosu od onog čoveka koji se trudi i nalazi način kako da unese radost u srce drugog čoveka. Pa blago svakom čoveku koji se rastane sa svojim prijateljem a njegov prijatelj ode srećan od njega. Upravo u ovim našim svakodnevnim susretima nalaze se plodovi našeg dina. U tome se nalazi slatkoća, u tome se nalazi radost duše i u tome se nalazi hedija koju činiš svome bratu. Ako si pravi vernik ti i rukama svojim i bićem svojim celim drži do toga, pokloni osmeh, pokloni selam, pokloni radost, usadi radost u srce čoveka sa kojim se sretneš. Tada ćeš biti pravi sledbenik Poslanika sallallahu alejhi ve sellem. Molimo Allaha da budemo ustrajni kao što je Ebu Bekr radijallahu anhu bio ustrajan, da težimo biti bolji kao što je težio Omer radijallahu anhu, da se u dobročinstvu međusobno takmičimo, i da budemo od onih ljudi koji će tragati, nalaziti ove male slatke plodove da jedne druge uveselimo, a jedni drugima radost u srce unesemo.

WP 20170810 13 32 04 Pro

Odlike Crnog kamena. Ibn Abbas prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Crni je kamen spušten iz Dženneta, bio je belji od mleka, ali je pocrneo zbog ljudskih grehova.” (Et-Tirmizi, 3/217/877; Ahmed, 1/307; Ibn Huzejma, 4/219–220/2733. Imam Et-Tirmizi ovo predanje smatra ispravnim.). Abdullah b. Amr prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Crni kamen i Mekamu Ibrahim su dva džennetska rubina. Da Allah nije utrnuo njihovo svetlo, osvetlili bi prostor između istoka i zapada.” (Et-Tirmizi, 3/217/878; Ahmed, 2/213; Ibn Hibban, 9/24/3710. Imam El-Hakim i En-Nevevi ovu predaju smatraju ispravnom. Neki islamski učenjaci ipak su prigovorili ovom predanju. Videti: El-Medžmua, 8/50; Fethul-Bari, 3/540) U jednoj verziji navodi se dodatak: “I ne bi ih dodirnuli ni zaraženi ni bolesnici a da ne bi ozdravili.” (El-Bejheki, 5/122/9230. Imam En-Nevevi ovu predaju smatra ispravnom. Videti: El-Medžmua, 8/50). Ibn Abbas prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Crni kamen biće poslan na Sudnjem danu. Imaće dva oka kojima će gledati i jezik kojim će govoriti. Svedočiće svakome ko ga iskreno dotakne.” (Et-Tirmizi, 3/285/961; Ibn Madža, 2/982/2944; Ahmed, 1/247; Ibn Hibban, 9/25/3712; Ibn Šahin, Et-Tergib, 2/299/335. Imam Et-Tirmizi i šejh El-Adevi ovu predaju smatraju dobrom. Verodostojnom ju je ocenio imam En-Nevevi. Videti: El-Medžmua, 8/50; Sahihu mevaridiz-zaman, 1/420; Sahihul-džamia, 2/944; Es-Sahihul-musned, 1/236)
Dodirivanje Crnog kamena briše grehove. Ibn Omer prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Dodirivanje Crnog kamena i jemenskog ugla briše grehove.” (Ahmed, 2/3; Ebu Ja‘la, 5/135/5663; El-Bejheki, 5/178/9431) Ovo je velika odlika i blagodat kojom je Uzvišeni Allah počastio vernike da se čiste od grehova pukim doticanjem Crnog kamena. Verodostojnim putem preneseno je da je Ibn Abbas govorio: “Crni je kamen Allahova desnica na Zemlji kojom se rukuje sa Svojim robovima kao što se čovek rukuje sa svojim bratom.” (Abdurrezzak, 5/39/8919; El-Fakihi, Ahbaru Mekke, 1/89/20; El-Ezreki, Ahbaru Mekke, 1/450/428; i Ibn Ebu Omer, El-Musned, 3/326/1295 /El-Metalibul-alije/). Imam El-Busiri i El-Adžluni ovu predaju smatraju verodostojnom, a Ibn Hadžer dobrom. Videti: El-Metalibul-alije, 3/326, Ithaful-hajeretil-mehere, 4/74–75; Kešful-hafa, 1/417.) U nekim verzijama ove se reči pripisuju Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, što je očita greška. (Videti: Medžmuu fetava, 6/397; Es-Silsiletud-daife, 1/390)
Uzvišeni Allah prima dovu upućenu kod Crnog kamena. Salim b. Abdullah prenosi da je Ibn Omer rekao: “Kod jemenskog ugla stoje dva meleka i aminaju na dove onih koji tavafe, a kod Crnog kamena nalazi ih se bezbroj.” (El-Ezreki, Ahbaru Mekke, 1/475/497, s dobrim lancem prenosilaca). Abdulmelik b. Abdullah prenosi da je Ibn Abbas rekao: “Crni je kamen Allahova desnica na Zemlji kojom se rukuje sa Svojim robovima. Tako mi Onoga u čijoj ruci je Ibn Abbasova duša, nijedan musliman neće doviti pored njega a da mu Allah neće dati ono što traži.” (Abdurrezzak, 5/39/8919; El-Ezreki, Ahbaru Mekke, 1/450/427, sa slabim lancem prenosilaca). Ikrima, štićenik Ibn Abbasa, prenosi da je Ibn Abbas rekao: “Ko dotakne Crni kamen i uputi dovu (Allahu), Allah će mu primiti dovu.” (El-Fakihi, 1/104/53; Abdurrezzak, 5/30/8880, sa slabim lancem prenosilaca) Ove predaje nisu prenesene direktno od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, iako se ovakvo nešto ne može tvrditi po vlastitom nahođenju, što jasno ukazuje na to da su ashabi koji su preneli ove reči iste čuli direktno od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ili drugih ashaba koji su ih čuli od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a Allah najbolje zna.
Na značaj Crnog kamena ukazuje i postupak Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, koji ga je poljubio i učinio sedždu na njemu. Omer b. El-Hattab prišao je Crnom kamenu poljubio ga i rekao: “Ja znam da si ti kamen, ne štetiš niti koristiš. Da nisam video Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da te je poljubio, ni ja te ne bih poljubio.” (El-Buhari, 337/1597; Muslim, 9/15/1270). Kada bi Sabit el-Bunani sreo Enesa b. Malika, poljubio bi njegovu ruku i rekao: “Ruka koja je dotakla ruku Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.” (Videti: Es-Sijer, 4/43; Umdetul-kari, 9/241) Omer b. El-Hattab poljubio je Crni kamen i učinio sedždu na njemu, a potom rekao: “Video sam Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da tako čini.” (Et-Tajalisi, 1/32/28; El-Hakim, 1/625/1672. Imam El-Hakim i Ez-Zehebi ovu predaju smatraju ispravnom) Prenosi se od Ibn Abbasa da je činio sedždu na Crnom kamenu tri puta. (Šafija, El-Musned, str. 126; Abdurrezzak, 5/37/8912; El-Bejheki, 5/121/9224. Imam En-Nevevi ovo predanje smatra autentičnim. Videti: El-Medžmua, 8/46) Većina islamskih učenjaka smatra pohvalnim činjenje sedžde na Crnom kamenu. (Videti: El-Medžmua, 8/45; Fadlul-Hadžeril-esvad, str. 63)
U jednom hadisu koji prenosi Džabir b. Semura navodi se da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Ja znam kamen u Mekki koji mi je nazivao selam pre poslanstva. Znam ga i sada.” (Muslim, 15/31/2277) Neki učenjaci smatraju da je, ustvari, Crni kamen nazivao selam Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem. (Videti: Ikmalul-mulim, 7/236; El-Džamiu li ahkamil-Kur’an, 10/272; Tefsirul-Kur’anil-azim, 1/119; Mikatul-mefatih, 10/529; Fejdul-Kadir, 3/23)
U jednom hadisu, koji ima izvesne slabosti u lancu prenosilaca, navodi se da Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nije mogao sakriti suze u očima kada je ugledao Crni kamen. U opisu Poslanikovog, sallallahu alejhi ve sellem, hadža, Džabir b. Abdullah kaže: “Ušli smo u Mekku u jutarnjim satima. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, došao je do džamijskih vrata i privezao svoju jahalicu. Ušao je u džamiju, dotaknuo Crni kamen i zaplakao…” (El-Hakim, 1/625/1671; El-Bejheki, 5/120/9221. Imam El-Hakim i Ez-Zehebi ovu predaju smatraju ispravnom.)
U hadiskim zbirkama navode se i drugi hadisi kao i predanja ashaba u kojima ukazuje na odlike Crnog kamena, međutim, islamski učenjaci kritički su se osvrtali na ove verzije, pa ih ovom prilikom nećemo spominjati.

Anketa:

Koliko često slušate GMS Radio?

Svakodnevno - 59.6%
Povremeno - 29.8%
Ne slušam, pratim samo putem Facebook-a - 9.9%
The voting for this poll has ended on: May 29, 2016

Halal Srbija

 

 

Prevoz i organizacija dženaza