19105666 1362617617179392 54026779817741206 n

Dvadeset osmog jula / petog zu-l-ka'de u Bajrakli džamiji u Beogradu hutbu je održao Ramadan ef Mehmedi. Centralna tema hutbe je bila pozivanje na dobro i odvraćanje od zla.

Nakon zahvale Allahu Uzvišenom i salavata na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, efendija Mehmedi započeo je današnju hutbu citiranjem sto četvrtog ajeta sure Ali Imran.

"I neka među vama bude onih koji će na dobro pozivati i tražiti da se čini dobro, a od zla odvraćati – oni će šta žele postići', draga braćo i sestre ovo je naredba nama od Allaha Uzvišenog", kazao je Ramadan efendija i pojasnio šta se očekuje od svakog pojedinca.
"Ne treba da idemo putem, ulicom i da govorimo drugima šta treba a šta ne treba raditi. Mi treba da krenemo od sebe i svojih najbližih, da sebe i njih pozovemo u činjenje dobra a ostavljanje svega što je nevaljalo i ružno. Kaže Allah Uzvišeni u četrdeset četvrtom ajetu sure el-Bekara: ‘ Zar da od drugih tražite da dobra dela čine, a da pri tome sebe zaboravljate, vi koji Knjigu učite? Zar se opametiti nećete?', potvrdu da prvo moramo sebe popravljati nalazimo u rečima Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, koji je kazao; 'Reci prvo sebi pa drugima'."

Kolika je vrednost pozivanja u dobro, a kolika opasnost od neupozoravanja na ružne pojave i učinjeno zlo, efendija Mehmedi je objasnio citiranjem hadisa Poslanika sallallahu alejhi ve sellem.
"U prvom hadisu kaže Muhammed sallallahu alejhi ve sellem: 'Ko ukaže na neko dobro delo pripada mu ista nagrada kao i onome ko to delo učini.' A u drugom hadisu Poslanik nas upozorava rekavši: 'Tako mi Onoga u čijoj je ruci moja duša ili ćete vi naređivati da se čini dobro a odvraćati od zla ili će na vas Allah uskoro kaznu spustiti pa ćete vi Njega moliti a On vam se neće odazvati.'”

Završavajući današnju hutbu Ramadan ef. Mehmedi je kroz primer Poslanika sallallahu alejhi ve sellem ukazao na povezanost imana sa činjenjem dobrih dela. “Rekao je Poslanik sallallahu alejhi ve sellem: ‘Ko od vas vidi neko loše delo neka ga ukloni svojom rukom.; ako ne bude u stanju, neka to uradi rečima; a ako i to ne bude mogao neka ga bar srcem svojim prezire- a to je najslabiji vid imana’”.

18893354 1354580844649736 7188170461338093675 n

Obaveštavamo vas da će u subotu 29.07.2017. Islamska zajednica Srbije - Džemat Zemun polje u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi u Zemunu organizovati veliku akciju dobrovoljnog darivanja krvi u kojoj će se odazvati više od 50 članova Islamske zajednice Zemun polja i drugih delova Beograda.

Akcija traje od 9 do 14 časova.

Mesto održavanja akcije je: Kurirska 41 - pored srušene džamije, Zemun polje.

U kratkoj izjavi za GMS Radio Muftija sremski Emin ef Zejnulahu istakao je društvenu angažovanost, solidarnost i pomoć ugroženima kao nešto što Islam neguje, potencira i zahteva od muslimana. "Biti od pomoći drugom je poruka koju nam Gospodar šalje. Dao nas je jedne drugima da bismo se razumeli, pomogli i naš grad i našu zemlju učinili lepšim mestom za život generacijama koje dolaze", kazao je efendija Zejnulahu i pozvao muslimane Beograda da se odazovu ovoj humanoj akciji.

WP 20170724 13 24 23 Pro

Hvala Allahu Gospodaru svetova, koji vernike ne ostavlja bespomoćne već ih pomaže i pokazuje im izlaze iz najtežih situacija, tako da uz Negovu pomoć od nemoćnih i poniženih postaju pobednici. Neka je salavat i selam na Allahovog miljenika Muhammeda, sallAllahu alejhi ve sellem, koji je predvodio svoje ashabe u najtežim situacijama i uz Allahovu pomoć, doveo ih do toga da budu uzor generacijama koje će doći posle njih. Neka je salavat i selam i na njegovu porodicu, ashabe, i na sve vernike koji ga slede.

Učenjaci navode dva uslova, koja moraju biti ispunjena, da bi delo bilo primljeno kod Allaha, dželle šanuhu, a to su iskrenost u delu i ispravnost dela, tj. da bude u skladu sa sunnetom Poslanika, sallAllahu alejhi ve sellem. U tumačenju drugog ajeta sure El-Mulk: “…da bi iskušao koji će od vas bolje postupati”, Fudajl b. Ijjad, rahimehuLLah, je rekao: “Tj. ko će u svojim postupcima biti iskren i čiji će postupci biti ispravni. Pa ako delo bude iskreno i neispravno, neće biti primljeno, a ako bude ispravno a neiskreno, neće biti primljeno sve dok ne bude iskreno i u isto vreme ispravno.” Ibn Kesir u svom Tefsiru, u komentaru poslednjeg ajeta sure El-Kehf: “Ko žudi da od Gospodara svoga bude lepo primljen, neka čini dobra dela i neka, klanjajući se Gospodaru svome, ne smatra Njemu ravnim nikoga!”, kaže: “Allahove reči: ‘...neka čini dobra dela’, znače: dela koja su u skladu sa Allahovim šerijatom, a reči: ‘neka, klanjajući se Gospodaru svome, ne smatra Njemu ravnim nikoga’, znače da tim delom želi samo Allahovo zadovoljstvo.” Svaki iskreni vernik pre svakog ibadeta nastoji da očisti svoj nijet i uglavnom iskreni vernici postignu čistoću nijeta (iskrenosti) i sa čistim nijetom započnu ibadet. Međutim, potrebno je napomenuti da i u nastavku činjenja dela treba voditi računa o nijetu, jer mnogi se zavaraju time što misle da se nijet ne može pokvariti u toku činjenja samog dela, ako je prethodno to delo započeto sa čistom namerom. Allahov Poslanik, sallAllahu alejhi ve sellem, upozorio je na činjenicu da se nijjet može pokvariti u toku samog ibadeta, iako je taj isti ibadet započet čistim nijjetom. Ebu Seid, radijAllahu anhu, kazuje: “Jednom prilikom kada smo se prisećali Dedžala, među nas je došao Poslanik, sallAllahu alejhi ve sellem, pa je upitao: ‘Hoćete li da vas obavestim čega se za vas više plašim od Dedžala?’ Mi smo odgovorili: ‘Da!’, pa je Poslanik sallAllahu alejhi ve sellem, rekao: ‘Skrivenog širka, koji se ogleda u tome da čovek ustane da klanja, pa onda ulepša svoj namaz kada primeti da ga neko gleda.’” (Hadis beleže imam Ahmed u Musnedu i Ibn Madža) Ovaj skriveni širk, koji se spominje u hadisu i na koji Poslanik, sallAllahu alejhi ve sellem, upozorava vernike, u šerijatskoj se terminologiji još naziva rijaluk, kao što se navodi u drugom hadisu: “Najstrašnije od svega što se bojim za vas jeste mali širk.” Ashabi upitaše: “A šta je to mali širk, o Allahov Poslaniče?”, a on odgovori: “Rijaluk.” (Hadis beleže Ahmed i Ibn Hiban, a hadis je ispravan, prema uslovima Muslima) Zbog toga su svi islamski učenjaci, počevši od ashaba, tabiina i svih ostalih do dana današnjeg, upozoravali na opasnost rijaluka. 
Mi ćemo navesti samo neke od puteva kojima šejtan najčešće prilazi vernicima sa ciljem da pokvari iskrenost njihovih nijeta u ibadetima.

Bespotrebno javno pokazivanje dela Kad god čovek sedne sa nekim u društvu, uglavnom počne govoriti o svojim delima: “Uradio sam to i to...”, “Dao sam sadaku u tolikom i tolikom iznosu...”, “Ja naveče ne mogu klanjati noćni namaz duže od dva sata jer se umorim, a ne mogu ni da postim nafilu više od svakog ponedjeljka i četvrtka”. Isto tako postoje osobe koje ciljano čine neki ibadet kako bi ih drugi videli i pohvalili zbog toga. Osnova kod ibadeta jeste da ga čovek sakrije što je više moguće, jer je to bliže iskrenosti, a dalje od rijaluka. Zato je Poslanik, sallAllahu alejhi ve sellem, rekao: “O ljudi, klanjajte kod kuće, jer najbolji čovekov namaz jeste onaj koji se klanja kod kuće, osim farz-namaza.” (Buhari i Muslim) Sunnet je da se nafila-namazi klanjaju u kući u tajnosti, jer se na taj način šejtanu zatvaraju vrata i ujedno se kuća ne pretvara u mezarje u kojem se ne klanja. Na taj način se i ukućanima praktično daje primer za obavljanje namaza. Ovo ne važi za namaze kod kojih je osnova da se klanjaju u džematu, kao što su pet dnevnih namaza, teravih-namaz, namaz prilikom pomračenja Sunca itd. Isti je slučaj i sa sadakom. Uzvišeni Allah kaže: “Lepo je kada javno dajete milostinju, ali je za vas bolje da je dajete siromasima kad niko ne vidi...” (El-Bekara, 271) Dakle, sadaka je ibadet koji se treba obavljati tajno. Međutim, javno se može davati u slučaju da je čovek siguran da neće podleći rijaluku, ili ako zna da će javno udeljivanje sadake potstaći druge ljude da i oni udele sadaku, ili ako će time rastužiti neprijatelje islama, ili ako želi oživeti zapostavljeni sunnet, a ako nema ovih razloga, onda se javno udeljivanje sadake suprotstavlja propisima. Jednom prilikom neki je čovek klanjao pored imama Esmaija, rahimehuLLah, pa je ulepšao svoj namaz i odužio rukū i sedždu. Kada je završio namaz, imam Esmai mu reče: “Mašallah, kako si lepo klanjao!”, a ovaj čovek na to reče: “Kad bi samo znao da danas još i postim.” Sličan je slučaj sa ljudima koji udele novac za izgradnju džamija, a zatim traže da se njihova imena stave u novine, da se javno vidi kako su oni dobrotvori, oni koji puno udeljuju u dobrotvorne svrhe i sl.

Lažno preuveličavanje dela Takvi ljudi često govore da su učinili neka dela koja nikako nisu učinili ili su učinili, ali ne u meri u kojoj to predstavljaju. U razgovoru s drugima sebe predstavljaju kao osobe koje su zbog svoje vere pretrpele velika iskušenja. Većina onoga što kaže za sebe predstavlja laž. Čovek koji lažno preuveličava svoja dela gori je od onoga koji javno čini dobra dela, jer je ovaj drugi poneo je dva harama: rijaluk i laž. Ovakve osobe često nikada nisu prisustvovale predavanjima učenih ljudi, niti su ih poselamili na putu, niti su se rukovali sa učenjacima, niti su ikada učenjaka poljubili u čelo. Jedan od šejhova današnjice navodi primer čoveka koji se predstavljao kao onaj koji je naučio Kur’an napamet, na sedam kiraeta, i da je to znanje stekao pred velikim učenjacima, ali kad je trebalo da pokaže svoje znanje, on je jedva čitao Kur’an gledajući u harfove, a kamoli da ga je znao napamet i to još na sedam kiraeta.

Ulepšavanje ibadeta kada vidimo da nas neko posmatra Čovek počne da klanja sa iskrenim nijetom, u ime Allaha, dželle šanuhu, ili udeli sadaku u ime Allaha, dželle šanuhu, ili zikri u ime Allaha, dželle šanuhu, i onda primeti da ga ljudi vide i posmatraju i tada poveća činjenje tog ibadeta, pa oduži namazom, udeli još više nego što je nanijetio u početku ili pojača intenzitet zikra. U tom slučaju vernik treba da odagna od sebe rijaluk na način kojim je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, podučio Ebu Bekra, radijAllahu anhu, rekavši mu: “Gospodaru moj, utičem Ti se od toga da Ti svesno učinim bilo kakav širk i tražim Ti oprosta od onoga što nesvesno i u neznanju učinim.” (Buhari, Edebul-mufred) Ako čovek poveća činjenje nekog ibadeta kada primeti da ga ljudi posmatraju, tada će, ako je taj ibadet sastavljen iz delova, biti nagrađen za taj deo za koji je imao iskren nijet, a za drugi deo ibadeta, kada je nijet počeo da prelazi u rijaluk, biće kažnjen. Takav je primer sa udjeljivanjem sadake: sve ono što je čovek podelio pre rijaluka, za to može očekivati nagradu od Allaha, dželle šanuhu, a deo sadake koji je udelio zato što je video da ga ljudi posmatraju, neće biti primljen i za to će imati greh kod Allaha, dželle šanuhu. Ako pak ibadet nije sastavljen iz delova, već je jedna celina, pa se rijaluk počeo javljati tokom ibadeta, kakav je, naprimer, namaz, takav ibadet neće biti primljen, makar njegov početak bio sa iskrenim nijetom. Za takav ibadet neće čovek imati nagradu, već samo greh kod Allaha, dželle šanuhu.

Ostavljanje činjenja nekog od ibadeta zbog straha od rijaluka Neki se ljudi plaše rijaluka i taj strah polako se povećava sve dok ne dostigne stepen vesvesa – šejtanovog došaptavanja, kada u potpunosti ostave činjenje nekog ibadeta zbog tog (neopravdanog) straha od rijaluka. Takav nalikuje na onoga koji se plaši smrti, a na kraju ga smrt ipak stigne. Prava iskrenost jeste stalna svest da nas Allah, dželle šanuhu, motri tako da se nijedan ibadet ne čini radi stvorenja, niti se ostavlja radi stvorenja. Tako, naprimer, čovek ima nijet da porani u džamiju (kako bi dobio nagradu za klanjanje u prvom safu u džematu) i onda, kada primeti da ga ljudi vide, iz straha od rijaluka počne dolaziti u džamiju nakon ezana. Isti je slučaj i sa vernikom koji uzme čitati Kur’an: kada vidi da ga ljudi gledaju, slušaju ili upute za njega dovu, on ostavi čitanje Kur’ana. Ili ako neko ostavi posao hatiba, veroučitelja ili daije samo zbog straha od rijaluka, čini veliku grešku. Vernik ne sme ostavljati činjenje dobrih dela zbog ljudi, isto kao što ne sme činiti dobra dela zbog ljudi. Takođe, česta pojava, posebno kod ljudi koji nisu redovni u nekom ibadetu, jeste da, nakon učinjenog ibadeta, pomisle da su učinili nešto veliko, nešto što će promeniti stanje ummeta, pa se onda počnu diviti sami sebi. Razlog za to jeste što se taj ibadet ne čini često i što se taj vernik nije privikao na taj ibadet. S druge strane, vernik koji redovno, recimo, obavlja namaz u džematu, ne vidi u tome rijaluk, za razliku od onoga koji obavi namaz u džematu prvi put pa se uplaši od rijaluka, a kada se privikne na redovno činjenje tog ibadeta, primetiće da će strah od rijaluka nestati. Takav je slučaj sa svim vrstama ibadeta. Ukoliko ih čovek čini redovno, onda iz njegovog srca nestane strah od toga da će se u njemu pojaviti rijaluk (skriveni širk). Neki ljudi ostavljaju činjenje dobrih dela odmah nakon što ih neko od ljudi pohvali za njih, ne znajući pri tome da je pohvala koju neko primi na dunjaluku od ljudi za neko dobro delo u stvari radosna vest za njega, kao što to kaže Poslanik, sallAllahu alejhi ve sellem, u hadisu koji beleži imam Muslim u svome Sahihu.

Skrivanje ibadeta sa skrivenom željom da ljudi saznaju za taj ibadet. Postoje ljudi koji kriju svoj ibadet, ali imaju jaku želju u srcu da ljudi saznaju da su oni to uradili i skrivenim metodama rade na tome da ljudi saznaju za njihov ibadet, kao naprimer, čovek zikri u sebi, ali izgovara neke reči povišenim tonom, želeći time da ljudima skrene pažnju na to da on u tom trenutku zikri, kako bi ljudi rekli: “Mašallah, ovaj je pravi pobožnjak, njemu se jezik ne suši od stalnog spominjanja Allaha, dželle šanuhu”, ili kada neko posti dobrovoljni post, a jedva čeka da mu neko ponudi nešto od jela, kako bi odbio rekavši: “Ja danas postim!” Na prvi pogled deluje kao da ovi ljudi nastoje da sakriju svoje ibadete, a u stvarnosti u njihovom srcu postoji jaka želja da ljudi saznaju za to. Međutim, dela se vrednuju prema nijetima i svako će dobiti nagradu za delo shodno nijetu u svom srcu.

DSCF8982

Dvadeset prvog jula / dvadeset sedmog ševvala u bajrakli džamiji u Beogradu hutbu je održao Ramadan ef Mehmedi. Centralna tema hutbe bila je pokornost roditeljima.

“Gospodar tvoj zapoveda da se samo Njemu klanjate i da roditeljima dobročinstvo činite. Kad jedno od njih dvoje, ili
oboje, kod tebe starost dožive, ne reci im ni: ‘Uh!’ – i ne podvikni na njih, i obraćaj im se rečima poštovanja punim.
Budi prema njima pažljiv i ponizan i reci: ‘Gospodaru moj, smiluj im se, oni su mene, kad sam bio dete, negovali!’

Dvadeset trećim i dvadeset četvrtim ajetom sure El Isra efendija Mehmedi je započeo današnju hutbu. On je citirao i hadise Poslanika, sallallahu alejh ve sellem, koje beleži imam Buhari a u kojima se ističe važnost i vrednost pokornosti prema roditeljima. “Kaže Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: ’Allahu najdraža dela su klanjanje namaza u njegovo vreme, pokornost roditeljima i borba na Allahovom putu’, hadis beleži Buhari. U drugom hadisu koji takođe beleži Imam Buhari, Poslanik sallallahu alejhi ve sellem kaže: ‘Ko bude činio dobro svojim roditeljima i pokoran im bio – blago njemu. Allah će mu život produžiti’”, rekao je Ramadan efendija a zatim podvukao da nema boljeg govora od Allahovog govora, niti boljeg uputsva od uputstva Allahovog poslanika Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem.

Potvrđujući da je poslušnost roditeljima farz, prisutne vernike Ramadan ef Mehmedi je podsetio citiranjem četrnaestog ajeta sure Lukman:” Mi smo naredili čoveku da bude poslušan roditeljima svojim. Majka ga nosi, a njeno zdravlje trpi, i odbija ga u toku dve godine. Budi zahvalan Meni i roditeljima svojim, Meni će se svi vratiti”.

Da nema pokornosti stvorenju u nepokornosti Stvoritelju Ramadan efendija je pojasnio kroz petnaesti ajet iste sure – sure Lukman: “’A ako te budu nagovarali da drugog Meni ravnim smatraš, onoga o kome ništa ne znaš, ti ih ne slušaj i prema njima se, na ovome svetu, velikodušno ponašaj, a sledi put onoga koji se iskreno Meni obraća; Meni ćete se posle vratiti i Ja ću vas o onome što ste radili obavestiti’. Jedino ako budemo u situaciiji da nam roditelji naređuju da činimo nešto što je suprotno veri, dužni smo to odbiti ali im i dalje biti pokoran u stvarima koje nisu haram, u stvarima i postupcima kojima se ne izaziva srdžba Allahova”.

Sa druge strane efendija Mehmedi je podvukao i odgovornost roditelja u vaspitanju dece, rekavši da će svako biti pitan na Sudenjem danu čemu je to podučavao svoju decu i da li im je preneo Istinu, da li ih je podučio veri, objasnio im ko je Allah i ko je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, a zatim dodao: “Blago onim roditeljima čiji potomci budu redovno obavljali namaz i u njemu svakodnevno učili Kur’anske dove: ‘Gospodaru naš oprosti meni, mojim roditeljima i mu’minima na Danu polaganja računa’, kao i ‘Gospodaru moj oprosti meni i roditeljima mojim i onome koji kao vernik u dom moj uđe i vernicima i vernicama, a nevernicima samo propast uvećaj’”.

DSCF8984

WP 20170721 14 02 44 Pro

Danas je nakon džume namaza ispred Bajrakli džamije podeljeno preko dvesta primeraka mushafa sa prevodom. Podelu su vršili predstavnici Muftijstva beogradskog i Vakufske direkcije Dijaneta Republike Turske.

Podela je počela simbolično ispred Bajrakli džamije odakle će se distribucija nastaviti u preostale mesdžide u Beogradu.

Podela mushafa sa prevodom je deo akcije "Moj poklon Kur'an" koju sprovodi Uprava za verske poslove Republike Turske tokom koje će se podeliti pedeset hiljada primeraka prevoda Kur'ana na teritoriji Srbije, Makedonije, Crne Gore, Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine.

WP 20170721 13 54 17 ProDSCF8993WP 20170721 14 00 57 Pro

Anketa:

Koliko često slušate GMS Radio?

Svakodnevno - 59.6%
Povremeno - 29.8%
Ne slušam, pratim samo putem Facebook-a - 9.9%
The voting for this poll has ended on: May 29, 2016

Halal Srbija

 

 

Prevoz i organizacija dženaza