sv 1

U sredu 18. oktobra 2017. godine u amfiteatru Fakulteta Islamskih nauka u Beoradu održana je druga u nizu međureligijska tribina a u okviru projekta Sviđalište a ne svađalište, pod nazivom “Bogoljublje u Avrama, Mojsija, Isusa, Muhameda, nas: Međureligijski dijalog kao šansa”.
Organizatori su bili Islamska zajednica Srbije i Fondacija Konrad Adenauer a učesnici: rabin Isak Asiel, prof. Vladimir Vukašinović ispred SPC-a i Muftija srbijanski Abdullah Numan. Moderator je bio Muhamed ef Jusufspahić Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije. Iako je bilo najavljeno njihovo učešće, opravdano su bili sprečeni da prisustvuju episkop bački Irinej Bulović, nadbiskup beogradski Stanislav Hočevar kao i Reisu-l-ulema Sead ef Nasufović.
Na samom početku direktor Fondacije Konrad Adenauer Norbert Bekman - Dirkes pozdravio je publiku a naročito učesnike debate na sada već tradicionalnom debatnom okupljanju predstavnika Islamske zajednice Srbije, Srpske pravoslavne crkve i Jevrejske zajednice.

Nakon uvodnog obraćanja gospodina Bekman - Dirkesa, prisutnima se obratio moderator ove tribine Muhammed ef.Jusufspahić. Svoje kratko obraćanje iskoristio je da se prvenstveno zahvali Gospodaru na lepoti različitosti jer „spram Stvoritelja smo isti - stvorenja“. Ukazao je na značaj platforme od koje svi polazimo a to je zajednički život i Bogotraganje. Kur’an kazuje da se sa sledbenicima knjige okupimo oko onoga što nam je zajedničko što simbolično prikazuje značaj i cilj dijaloga koji se vodio.

Dijalog je otpočeo rabin Isak Asiel koji je svoj govor započeo sa Nuhom, odnosno Noahom. Govorio je o tome kako je Noah šetao sa Gospodom i bio je pravedan u svom pokolenju, dok je Avram šetao sa ljudima i bio okrenut njima. Uslovno rečeno, „Noah je bio okrenut sebi i svojoj porodici i zato njega karakteriše barka i zatvaranje u nju“. S druge strane, Avram se otvara ka ljudima i Isus upravo kreće njegovim putem. Rabin Isak Asiel je na vrlo metaforičan način govorio o biblijskim pričama zaključivši da je barka zapravo simbol božije reči i da ljude ne spasava barka već božija reč.

Drugo obraćanje je pripalo prof.Vladimiru Vukašinoviću koji je otpočeo svoje izlaganje primerom modela zajedničkom imenitelja, onoga što nas spaja a ne razdvaja. Citirajući prof.Hansa Kinga prenosi da „nema mira u svetu bez mira među religijama“, naglašavajući važnost ovog aspekta. Nasuprot tome, otvara i temu religijske posebnosti koju definiše kao izvesni „zid na kraju ove debate“. Želeći da teološku debatu podigne na jedan veći nivo, prof.Vukašinović je otvorio pitanja za diskusiju i to sledećeg tipa: najadekvatniji pristup dijalogu, doprinos ovakvih i sličnih susreta, šta ovakav dijalog znaći predstavnicima religije koji su u manjinskom broju, a šta znači onima koji su većina i sl. Dakle, otvara se pitanje koncepta dijaloga - iz koje perspektive i na koji način gledamo na debatu.

Muftija srbijanski Abdullah ef.Numan nakon selama podsetio je prisutne da smo prvo i osnovno obrazovanje dobili od Boga. Kako i sam kaže:“ Stvoritelj je slao učitelje i naučio nas mnogo, a mi nismo naučili da živimo zajedno.“ Anulirajući razlike i stavljajući akcenat na zajedničku platformu, što je i tema same debate, muftija Numan je potcrtao da u veri treba da nađemo zajedničku reč koja će nam pomoći da živimo zajedno. Zajednička reč je osnova od koje se polazi i koja pomaže slobodu veroispovesti. Efendija Numan govori da je akcenat na miru jer svaka vera zagovara mir a ne rat! Govoreći o miru, ef.Numan govori o islamu kao religiji koja daje i adekvatna upustva kako se taj mir na najbolji način postiže i šta ga uslovljava. Na prvom mestu to je dobra namera koja je srž svega a ona obuhvata „dobrobit samome sebi, porodilici, okolini, čovečanstvu, bez razlike.“ Citirajući i reči Božijeg Poslanika Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, da će svaki čovek biti nagrađen prema svojoj nameri, Abdullah ef.Numan govori o samoispitivanju i izvesnoj samorefleksiji koja je neophodna čoveku muslimanu kako bi bio, kao što je već naglašeno, u dobrobiti sa sobom i sa drugima. Govoreći o ravnopravnosti između muškarca i žena koja je u islamu naređenja Kur’anom i sunetom, ef.Numan govori o ravnopravnosti svakog čoveka u toj meri da će svi biti nagrađeni prema svojim sposobnostima i svojim delima i to je nešto što je u islamu jasno i nedvosmisleno.

Upravo je Muftija Numan završio tribinu sa idejom o zajedništvu i slobodi verosipovesti zaključivši da „onu slobodu koju nam je dao Bog dajmo jedni drugima“.

sv 2

bajrakli

U sredu 18. oktobra 2017. godine, od 17:45 do 21:00 časova u amfiteatru Fakulteta Islamskih nauka u Beoradu održava se druga u nizu međureligijska tribina a u okviru projekta Sviđalište a ne svađalište, pod nazivom “Bogoljublje u Avrama, Mojsija, Isusa, Muhameda, nas: Međureligijski dijalog kao šansa”.

Organizatori su Islamska zajednica Srbije i Fondacija Konrad Adenauer a učesnici tribune su: rabin Isak Asiel, muftija srbijanski Abdullah Numan, nadbiskup beogradski Stanislav Hočevar i episkop bački Irinej Bulović. Moderator tribine je Reisu-l-ulema Sead ef Nasufović.

WP 20171013 13 18 23 Pro

Trinaestog oktobra / dvadeset trećeg muharrema u Bajrakli džamiji u Beogradu hutbu je održao Muftija srbijanski Abdullah ef Numan.
Centralna tema hutbe je bila sura el Asr.

“’Tako mi vremena,
čovek, doista, gubi,
samo ne oni koji veruju i dobra dela čine, i koji jedni drugima istinu preporučuju i koji jedni drugima preporučuju strpljenje.’

Prenosi se da je Imam Šafiji govorio: ‘Da je Allah Uzvišeni samo suru ‘Asr spustio, ona bi nam bila dovoljna.’

Zamislite kolika je ta vrednost od tri ajeta. Od tri ajeta dobijemo životni putokaz, dobijemo način na koji treba da živimo. Sve iz Allahove Milosti. Bez opterećenja, bez ikakve muke. Iz Svoje Milosti Allah Dragi nas je uputio i mi smo Mu zahvalni. Mi Ga volimo i mi Ga poštujemo i mi Mu zikr činimo i mi na Njega mislimo jer Je On naša najlepša misao. Lepše misli od misliti na Allaha nema. To je ono što će nam dati sreću i to je ono što će nas Njemu približiti”.

Nakon što je pojasnio važnost ispravnog verovanja baš kao i činjenja dobrih dela Muftija srbijanski je posebnu pažnju posvetio “preporučivanju istine i strpljenja”.

“Mi jedni druge treba da upućujemo na istinu. Prva naša istina je bila i uvek će biti da Allah postoji. Mi smo se ovde borili kada je vladao ateizim, borili se i stalno jače mislili na Allaha Uzvišenog i spominjali Ga, i ezan se učio. U sred Beograda se ezan učio i svi su ga čuli, pa je ljudima postalo iz dana u dan sve lepše i lepše…I ja sada prolazim i na jedanput se jedna mlada devojka javi, pozdravi se i pitam ko je to – a ona je ćerka od toga i toga koji tu stanovao… zamislite to, koliko smo napredovali sa našim komšilukom, da ezan nikome ne smeta, da su navikli na taj ezan i da im prija, jer da im ne prija ne bi nam se javljali. To je velika stvar… jedni druge da upućujemo na istinu. I istinu u govoru i najveću i najvažniju istinu da Allah Uzvišeni postoji, da Je On Istina, da Je On Stvaran, Pravi, da to nije bajka nego da je ono što nam Je Allah Rekao da je to čista istina koju nije čovek napisao, čovek stvorio nego nam je Allah Uzvišeni dao.
‘I da upućuju jedni druge na strpljenje’ – da budemo strpljivi. Zapamtite jednu stvar, biti strpljiv ne znači biti neaktivan, biti strpljiv ne znači sedeti ispod kruške i čekati da nam ona padne u kapu. Biti strpljiv znači lepo se ponašati. Biti strpljiv znači ne biti nervozan. Biti strpljiv znači ne biti eksplozivan, ne biti ljut nego saslušati ono što treba da se sasluša i odgovoriti ono što treba da se odgovori. Ali nikada svoj hak i svoje pravo ne prodati ili ne dati ga besplatno – to nije strpljivost. To je zanemarivanje ljudskoga prava biti čovek, biti slobodan čovek koji ima prava da gradi džamiju, koji ima prava da klanja u toj džamiji, koji ima prava da uči decu u toj džamjji. To znači to, to znači biti strpljiv. Biti strpljiv da bi ostvario svoj dobar cilj koji si sa bismillom počeo.

Neka nas Allah Dragi čuva, neka nas čuva u Svojoj Milosti, neka nam dozvoli da o Njemu mislimo, neka nam dozvoli da Njegovo Uzvišeno Ime spomonjemo, jer od Njegovog Imena lepšega imena nema.”

U drugom delu hutbe Muftija srbijanski jepodsetio prisutne na preseljenje na ahiret rahmetli Šemsudina Kučevića, predsednik Opštine Tutun.

“Mi se njega sećamo jer je bio naš prijatelj. Svi ga spominju po dobru, svi kažu da je bio dobar čovek, da je bio pošten čovek, da je bio musliman. Allah Dragi ga je od nas uzeo. Mi molimo Allaha Uzvišenog da mu večni Džennet da, da bude od onih na kojima je Allahov blagoslov.”

22448439 1481442098630276 3325692533611503451 n

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan pri susretu sa predstavnicima Rijaseta Islamske zajednice Srbije, u utorak 10. oktobra, uručio je Reisu-l-ulemi Seadu ef Nasufoviću nemerljivo vredan poklon čije izdanje je unikatno i od muzejskog značaja.

Poklon je vredna replika primerka rukopisa Kur’ana čuvenog kaligrafa Ahmeda Karihisarija koji je urađen za sultana Sulejmana Veličanstvenog i koji je dugo čuvan u carskoj riznici Topkapi palate.
Ahmed Karahisari, poznati kaligrafa, prepisivač Kur’ana koji je od 1520. do 1566.g. bio na dvoru sultana Sulejmana Veličanstvenog, zbog doprinosa u razvoju kaligrafije poznat je pod nadimkom „sunce kaligrafije“.
Sultan Sulejman Veličanstveni je tražio od čuvenog kaligrafa da mu prepiše Kur’an u svom jedinstvenom stilu čije odlike će biti prepoznatljive i umetnički vredne. Poveden svojim učenjem da objasni i oživi jakud stil, on je svoje modele doveo do nivoa monumentalne simetrije. Ovim je postignuta veća harmonija slova i kompozicije što je postalo poznato kao karahisari stil.

Istorija beleži da je sultan Mustafa II u nedelju 16.januara 1696.g. nakon povratka iz pobedonosnih borbi u Istanbul, poklonio tj.trajno uvakufio ovaj unikatan primerak odeljenju za učenje Kur’ana.
Sultan Mustafa II je poklonio originalni rukopis, a poklon turskog predsednika Erdogana je jedna od malobrojnih replika tog istog primerka.

Istorijski vredan poklon predsednika Erdogana će biti trajno čuvan u Bajrakli džamiji.

DSCF9168DSCF9198DSCF9200WP 20171012 14 36 14 Pro

strana br 2 foto 1 za tekst br 1

Tokom svoje posete Beogradu predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan susreo se sa predstavnicima Rijaseta Islamske zajednice Srbije.

Nakon obilaska Kalemegdana i Damad Ali-pašinog turbeta, jednog od sačuvanih spomenika islamske arhitekture u Beogradu, predsednika Erdogana su ispred Bajrakli džamije dočekali predstavnici Rijaseta Islamske zajednice Srbije, gde su zajedno klanjali akšam namaz.

Nakon namaza predsednik Erdogan je proučio ašere a potom i uručio poklon Reisu-l-ulemi Islamske zajednice Seadu ef Nasufoviću.

Treba napomenuti da je zajedno sa presdsednikom Turske bio i ministar spoljnih poslova te zemlje Mevlut Čavušoglu,ambasador Turske u Beogradu Tanžu Bilgić u pratnji podpredsenika Vlade Srbije Rasima Ljajića.

Ispred Rijaseta gosta su dočekali Reisu-l-ulema Sead ef Nasufović, Predsednik Vrhovnog sabora Muhamed ef Jusufspahić, Muftija srbijanski Abdullah ef Numan, Muftija preševski Nedžmedin ef Saćipi, Muftija beogradski i vojni Mustafa ef Jusufspahić kao i oblasne muftije i glavni imami medžlisa.

strana br 2 foto 2 za tekst br 1iz dzamije 2strana br 2 foto 4 za tekst br 1

Anketa:

Koliko često slušate GMS Radio?

Svakodnevno - 59.6%
Povremeno - 29.8%
Ne slušam, pratim samo putem Facebook-a - 9.9%
The voting for this poll has ended on: May 29, 2016

Halal Srbija

 

 

Prevoz i organizacija dženaza