U četvrtak, 19.4. u Narodnoj skupštini Republike Srbije biće organizovan svečani prijem povodom 150 godina od formiranja Islamske zajednice Srbije.
Pre nego što objavimo intervjue sa predstavnicima muslimana Srbije, vodećim ljudim Islamske zajednice, svakako i sama dešavanja vezana za ovaj veliki jubilej, danas pravimo mali uvod.

Odlaskom Turaka te osamostaljenjem i formiranjem država na ovom prostoru muslimansko stanovništvo počinje sa formiranjem Islamskih verskih zajednica koje imaju za zadatak očuvanje islama i duhovnog bića muslimana a uz saglasnost Mešihata u Istanbulu preko dodele menšure šejh-ul-islama. Kroz dugu, može se reći vekovnu, istoriju Islama u Srbiji, izdvojićemo bezmalo 150 godina tradicije institucije Islamske zajednice Srbije.

Još u Kneževini Srbiji rešenjem kneza Mihaila Obrenovića i Državnog saveta od 18. maja 1868. godine islam je priznat kao veroispovest. Država se tada obavezala da snosi troškove za izdržavanje imama i mujezina i održavanje Bajrakli-džamije u Beogradu. Zakonom o uređenju oslobođenih teritorija od 3. januara 1879. navedeno je da "građani muhamedanske kao i građani hrišćanske i svake druge zakonom priznate vere imaju pravo i slobodu na javno izvršenje verozakonskih obreda veroispovedi svoje".
Sedište muftije srbijanskog bilo je u Nišu do balkanskih ratova. Beleži se da je Menšurom šejh-ul-islama 1909. godine za muftiju u Nišu postavljen Mehmed Zeki ef. Ćinara sa nadležnošću za raspravljanje šerijatskih poslova na celoj teritoriji Kraljevine Srbije. Posle balkanskih ratova Srbija je Uredbom od 18. avgusta 1913. godine još jedanput potvrdila slobodu ispovedanja islama. Međutim, ona ni tada, nije donosila posebne propise o uređenju i organizaciji islamske verske zajednice, već je ostavila muslimanima da to urede svojim verskim propisima. Islam kao veroispovest u Srbiji do 1914. godine karakterisalo je sledeće: islam je bio zakonski priznata veroispovest; (Srpska pravoslavna crkva imala je status državne crkve); muslimani su sačinjavali posebnu versku zajednicu, kojoj je bilo omogućeno da po svojim verskim propisima upravlja i uređuje svoje unutrašnje verske odnose pod vrhovnim nadzorom države; na čelu zajednice stajao je muftija sa sedištem u Nišu (posle balkanskih ratova dobio je naziv vrhovni muftija); islamska verska zajednica mogla je sa znanjem ministra prosvete i crkvenih poslova održavati duhovne odnose sa predstavnicima islamskih verskih zajednica van granica države; država je materijalno pomagala islamsku versku zajednicu.

Posle Prvog svetskog rata u Kraljevstvu SHS muslimani su ušli sa tri odvojene verske zajednice: U Srbiji na čelu sa vrhovnim muftijom čije je sedište premešteno iz Niša u Beograd; U Crnoj Gori na čelu sa glavnim muftijom sa sedištem u Baru i u Bosni i Hercegovini sa reis-ul-ulemom sa sedištem u Sarajevu. U prvoj deceniji organizacija i uređenje navedenih islamskih verskih zajednica nije znatnije menjana. Da bi se otklonile razlike u pogledu državnog upravljanja i nadzora 12. septembra 1919. doneta je Privremena uredba o upravi vakufa u Kraljevini SHS, koja 28 februara 1922. zamenjena zakonom. Muslimani Srbije i Crne Gore od tada su činili jednu versku zajednicu pod upravom vrhovnog muftije u Beogradu. Muslimani u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Slavoniji, Sloveniji i Dalmaciji i dalje su živeli u posebnoj islamskoj verskoj zajednici pod vrhovnom upravom na čelu sa reis-ul-ulemom i sedištem u Sarajevu. Prema navedenoj uredbi i zakonu o upravi vakufa nadzor nad vakufima i upravu Centralnog vakufskog fonda za teritoriju Srbije i Crne Gore vodilo je Ministarstvo vera, a uprava vakufa u Bosni i Hercegovini i dalje je ostavljena u nadležnost vakufsko-merafskih organa koji su tamo pre postojali.

U čl. 12 Ustava Kraljevine SHS iz 1921. postavljeno je načelo o slobodi vere i ravnopravnosti svih usvojenih vera. U skladu sa tim islam je uvršten u red usvojenih i ravnopravnih vera.

Jedinstvo islamske verske zajednice u Kraljevini Jugoslaviji ustanovljeno je na osnovu Zakona o islamskoj verskoj zajednici Kraljevine Jugoslavije od 30. januara 1930. U članu 1. ovog zakona uređeno je da "svi muslimani u Kraljevini Jugoslaviji sačinjavaju samostalnu islamsku versku zajednicu pod reis-u-ulemom kao vrhovnim verskim starešinom". Njegovo sedište bilo je u Beogradu. Muslimani su i dalje samoupravno birali svoje predstavnike. Islamska verska zajednica kao i sve druge verske organizacije stajala je pod upravom i nadzornom državnom vlasti (do 1929. pod Ministarstvom vera, a od tada pod Ministarstvom pravde), i dobijala njenu materijalnu pomoć. Prema ovom zakonu Islamska verska zajednica mogla je da održava duhovne odnose sa islamskim verskim predstavnicima u inostranstvu.
Na predlog resornog ministra pravde i uz saglasnost Ministrarskog saveta kralj je ukazom postavljao: reis-ul-ulemu, članove Ulema-medžlisa i muftije. U skladu sa zakonom i Ustavom Islamska verska zajednica je samostalno upravljala i raspolagala imovinom i vakufima (zadužbinama), uz finasijski nadzor državnih organa, kao i sve druge institucije. Islamska verska zajednica i pojedine njene ustanove bile su pravna lica.

Prvi Ustav Islamske verske zajednice Kraljevine Jugoslavije donet je 9. jula 1930. Prema ovom aktu Islamska verska zajednica priznata je vera Kraljevine Jugoslavije i bila je ravnopravna sa ostalim verskim zajednicama. Organizacija Islamske verske zajednice zasnovana je na versko-prosvetnom i vakufsko-imovinskom uređenju. Ova zajednica upravljala se prema: propisima šerijata, zakonu i ustavu islamske verske zajednice.

Hafiz Ibrahim ef. Maglajlić je položio zakletvu i primio menšuru 19. juna 1930. godine. Svečano ustoličenje obavljeno je u Bajrakli džamiji u Beogradu 31. oktobra 1930. godine uz prisustvo kralja, članova vlade, diplomatskog kora i mnogobrojnih delegacija iz zemlje. Usvajanjem novog ustava i izborom za reisu-l-ulemu hadži hafiz Ibrahim ef. Maglajlića, Vrhovno islamsko starešinstvo i sedište reisu-l-uleme preneseno iz Sarajeva u Beograd. Zakon o islamskoj verskoj zajednici iz 1930. izmenjen je i dopunjen Zakonom o pravnom položaju verskih zajednica od 28. ferbuara 1936. Ovim propisom ukinuta su muftijstva i sedište reis-ul-uleme premešteno iz Beograda u Sarajevo.

U periodu posle drugog svetskog rata, formiranjem nove države FNRJ-SFRJ Islamska zajednica Srbije funkcioniše u okviru Vrhovnog Starešinstva Islamske zajednice Jugoslavije kao starešinstvo Islamske zajednice za SR Srbiju sa sedištem u Prištini. U ovom teškom periodu dolazi do obnavljanja institucija i vakufa Islamske zajednice preko postavljenja glavnog imama beogradskog kasnije obnavljanjem muftijstva beogradskog sa nadležnošću za Srbiju i AP Vojvodinu bez AP Kosova i Metohije i regije Sandžaka 1981. godine rešenjem vrhovnog i republičkog starešinstva. Islamska zajednica Srbije preko beogradskog muftijstva u ovom periodu uspostavlja vakufe formira džemate širom Srbije što čini i do današnjih dana. Raspadom SFRJ razbija se Islamska zajednica u njoj, Starešinstvo IZ-e za Srbiju prestaje da postoji, muftijstvo beogradsko nastavlja svoj mukotrpni rad praveći nekoliko krupnih i značajnih koraka kao što su formiranje Islamske zajednice Srbije na obnoviteljskom Saboru u Nišu 1994. godine kao i formiranje Beogradske islamske srednje medrese. Islamska zajednica danas je u stalnoj izgradnji kako infrastrukturnoj tako kadrovskoj i instutucionalnoj u čemu se beleže zavidni rezultati uzimajući u obzir teško opšte a naročito materijalno stanje. Paljenjem džamija u Beogradu i Nišu Islamska zajednica Srbije pretrpela je jedan od najtežih trenutaka u svom postojanju ali uprkos tome je opstala i ostala zahvaljujući dragom Bogu. Danas jedan od veoma važnih zadataka koji stoje pred muslimanima Srbije jeste pitanje organizacije Islamske zajednice

2006. godine donet je Zakon o verskim zajednicama prvi put nakon komunističkog režima. Islamska zajednica Srbije je iste godine podnela zahtev za upis u novi registar nakon čega je dobila potvrdu o upisu a 2007 godine donesena je odluka o formiranju Rijaseta IZ-e Srbije koji je posle 1991 godine objedinio IZ-u iz centralne Srbije sa Odborima IZ-e na području regije Sandžak.

ORGANI ISLAMSKE ZAJEDNICE
Vrhovni sabor
Rijaset
Mešihatski sabori (srbijanski, sandžački, preševski)
Mešihati
Medžlisi
Džemati

USTANOVE
• Fakultet islamskih nauka- FIN,
• Muške medrese "Sinan-beg" u Novom Pazaru i Beogradska medresa u Beogradu, i ženske medrese u Tutinu i Bakija Hanume u Prijepolju.
• Dečiji mektebi-obdaništa u Novom Pazaru , Prijepolju i Tutinu",
• Izdavačke djelatnosti "ILM" i ‘'MONOTEIST'',
• "Minber" - sedmično glasilo,
• Biblioteke "Gazi Isa-beg" u Novom Pazaru i fakultetska biblioteka u Beogradu,
• Humanitarne organizacije EMANET i MERHAMET,
• Agencija za sertifikaciju halal kvaliteta HALAL,

SLUŽBE
Versko-prosvetna služba
Pravna i administrativna služba
Informativna služba

Uredi:
Ured za dijasporu
Ured za hadž
Ured za odnose sa islamskim svetom

U četvrtak 19. aprila Islamska zajednica Srbije obeležava 150 godina od osnivanja.
Tim povodom reisu-l-ulema Islamske zajednice Srbije gostovao je na Javnom servisu.

Tako stoje stvari, RTS 1 - 16.4.2018.

Zašto je bilo važno da se pre 150 godina osnuje Islamska zajednica Srbije, šta je danas zadatak Islamske zajednice, koji su problemi sa kojima se susreće zajednica muslimana, koliko je teško biti musliman u sredinama gde su muslimani manjina, kako će se obeležiti velika godišnjica... samo su neka pitanja na koja je odgovorio reis efendija Nasufović.

Celo gostovanje možete pogledati na linku ispod:

POVODOM 150 GODINA ISLAMSKE ZAJEDNICE SRBIJE, REISU-L-ULEMA GOSTOVAO NA JAVNOM SERVISU

Trinaestog aprila / dvadeset šestog redžeba u beogradskoj Bajrakli džamiji hutbu je održao Ramadan ef. Mehmedi.

„Allahu Milostivom se zahvaljujemo na svim blagodatima s kojima nas je počastio, na blagodati Poslanika kojeg nam je poslao. Na svim blagodatima Njegovim zahvaljujemo i dove Mu upućujemo.

Prenosi se da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ’Redžeb je Allahov mesec, šab’an je mesec Poslanika, a ramazan je mesec ummeta.’
Danas je dvadeset šesti dan meseca redžeba, ostalo je još nekoliko dana do isteka prvog svetog meseca. Stiže nam mesec Poslanika a odmah potom i ramazan – kako smo upravo čuli, mesec ummeta.
Sve nam ovo govori o prolaznosti vremena. Iako će opet doći redžeb, iako se svake godine ponavljaju sveti meseci, onaj dan, mesec i godina koji nas prođu više se nikada ne vraćaju. Ona prilika za činjenje dobrih i bogougodnih dela u odabranim mesecima ili danima više se neće vratiti. Zato je korišćenje tih trenutaka i dana odlika onih koji brinu o vremenu. Kasno je kajati se kada nas prođu ukazane nam prilike.
S druge strane ništa nam ne dolazi iznenada i neočekivano. Sve je s merom određeno i sve ima svoje mesto u prostoru i vremenu. Sve dolazi onda kada je određeno i to niko ne može ubrzati niti usporiti. U ovom mesecu smo učili – a i dalje učimo, dovu Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem,: ’Allahu moj, obaspi nas svojim bereketom u redžebu i ša’banu i daj da dočekamo ramazan.

U ovom mesecu, mesecu redžebu je i odabrana noć – noć miradža koja večeras nastupa. U prvom ajetu sure el-Isra Allah Uzvišeni kaže: ’ Hvaljen neka je Onaj koji je u jednom času noći preveo Svoga roba iz Hrama časnog u Hram daleki, čiju smo okolinu blagoslovili kako bismo mu neka znamenja Naša pokazali. – On, uistinu, sve čuje i sve vidi.’
Ovo je počast – najveća počast, koju je Allah Uzvišeni dodelio samo Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellem. Ova mudžiza se daruje Poslaniku u njegovim najtežim dunjalučkim danima.To je bilo na isteku godine koja je, zbog gubitka supruge Hatidže i amidže Ebu Taliba, u Poslanikovom životu nazvana godinom žalosti.
Miradž je najlepša nadoknada i nagrada za ono što je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pretrpeo. Trogodišnji bojkot, gladovanje i tuga zbog gubitka svojih pomagača. Miradžd se dešava nakon proterivanja Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, iz Taifa.
I nakon svih ovih muka koje je doživeo, Uzvišeni Allah svoga miljenika nagrađuje tako što ga uzdiže i približava Sebi.
A koji su darovi miradža? Naređeno je obavljanje namaza, obećan je Džennet ummetu koji ne čini širk, objavljena je cela Fatiha i poslednja tri ajeta sure Bekare.
Allah, dželle ša’nuhu, je u noći miradža ostavio Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, u obavezu pet dnevnih namaza. Zadnji vasijjet i oporuka Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, je namaz. U trenucima napuštanja ovog sveta on je rekao: ’Čuvajte namaz. Čuvajte namaz i budite obazrivi na ono što desnice vaše poseduju.’

A namaz, namaz je prvo delo za koje će čovek biti pitan na Sudnjem danu. Namaz je stub vere. Namaz je miradž vernika,“ kazao je između ostalog Ramadan ef. Mehmedi, glavni imam Bajrakli džamije u Beogradu.

11. aprila ove godine u Ramali je počela Deveta međunarodna islamska konferencija pod nazivom “Jerusalim glavni grad Palestine”.

Pored velikog broja delegacija iz muslimanskih i arapskih zemalja, konferenciji prisustvuju reisu-l-ulema Islamske zajednice Srbije Sead ef. Nasufović i muftija srbijanski Abdullah ef. Numan.