KURBAN 2017

Islamska zajednica Srbije - muftijstvo beogradsko poziva sve muslimane da zajedno sa svojom zajednicom obave ovu islamsku dužnost.

"Žrtvovanjem kurbana pokoravamo se i približavamo se Allahu dž.š., dok obavljanjem ove dužnosti u džematu jačamo svoju zajednicu. Poklanjanjem kurbanskog mesa svojoj zajednici pomažete rad humanitarnih ustanova", stoji u saopštenju muftijstva beogradskog.

Uplate kurbana mogu se izvršiti na šalteru Medžlisa Islamske zajednice Stari grad - Bajrakli džamija najkasnije do 31.08.2017. godine.
CENA JE 150 EVRA.

Sve dodatne informacije mogu se dobiti putem telefona
011/26 22 428 i 011/26 22 337

WP 20170804 13 14 49 Pro

Četvrtog avgusta / dvanaestog zu-l-ka'de u Bajrakli džamiji u Beogradu hutbu je održao Muftija niški Eldin ef Ašćerić. Centralna tema hutbe je bila peti islamski šart – hadždž.

„Nijet mi je danas, uz Allahovu pomoć, sa vama podeliti nasihat o jednom islamskom šartu - dužnosti koja je pred nama muslimanima, odraslim muškarcima i ženama, koji je Allah Uzvišeni propisao. Allah Uzvišeni u suri Hadždž naređuje.’I oglasi ljudima hadž! – dolaziće ti peške i na kamilama iznurenim; dolaziće iz mesta dalekih.’
Komentatori Kur’ana Ibn-Džerir, Ibn-Kesir i drugi prenose predaju od Ibn-Abasa, radijAllahu anhu, da je Allahov Poslanik, sallAllahu alejhi ve sellem, govorio o Ibrahimu, alejhisselam, kad je dobio naredbu od Allaha Uzvišenog da oglasi ljudima hadž, a on je rekao: ’O Gospodaru, kako da pozovem ljude kad moj glas ne može doprijeti do njih?’ Pa mu je rečeno: ‘Pozovi, a Naše je da dostavimo!’ Pa se popeo – neki kažu na kamen, neki na stenu a neki na Safu i povikao: ‘O ljudi, vaš Gospodar je odabrao Hram, pa ga posećujte!’ Predaja kaže da je glas odzvanjao brdima i planinama i dolinama, dok nije došao na kraj zemlje. Kaže da su se u tom momentu sva brda snizila kako bi glas bio što prodorniji . Čuli su ga i oni što su bili u matericama i u kičmama. Odazvali su mu se i drvo i kamen i zemlja i mora i planine i svi oni Allahovi robovi kojima je Allah Uzvišeni propisao da obave hadž do Sudnjeg dana. Svi su odgovorili rečima: 'Lebbejke Allahumme lebbejk – odazivam ti se Gospodaru moj, odazivam.'

ResuluLLah, sallAllhu alejhi ve sellem, je na oprosnom hadžu, obraćajući se prisutnima, između ostalog rekao: ‘O ljudi, poslušajte od mene šta ću vam pojasniti, jer ja doista ne znam da li ću se ikada više sresti sa vama posle ove godine na ovome mestu časnom.
O ljudi, zaista je šejtan izgubio svaku nadu da će biti obožavan u ovoj vašoj zemlji, ali je zadovoljan da vas skrene sa pravoga puta malim stvarima i u onome što ćete mu se pokoravati idući njegovim stopama mimo ovih mesta.
O ljudi, doista su vernici braća, i zato nije dozvoljeno verniku da prisvaja imetak svoga brata, osim sa dozvolom od njega. Da li sam preneo ono što sam hteo?’ upitao je Allahov poslanik,sallAllau alejhi ve sellem, pa su prisutni su rekli: ‘Jesi Allahov Poslaniče.’
‘Allahu, budi svedok da sam ovo preneo ljudima.’
Dalje je rekao Poslanik, sallAllah alejhi ve sellem: ‘Nemojte se nakon moje smrti vraćati u neverstvo pa da jedni drugima skidate glave sa ramena. Jer, doista sam vam ja ostavio nešto koje ako prihvatite i uzmete za svoj put, nikada nećete zalutati, a to je Allahova Knjiga - Kur’an Časni i moja praksa.’
U ovom govoru Allahov Poslanik, sallAllahu alejhi ve sellem, nam je preneo mnogo nasihata i pojasnio mnogo propisa . Nakon što je završio govor ima predaja da je ovo bio uzrok objave Kur’anskog ajeta, trećag ajeta sure El-Maide ‘…Danas sam vam vjeru vašu usavršio i blagodat Svoju prema vama upotpunio i zadovoljan sam da vam islam bude vjera…’
Bio je to dan blagodati i zahvale.

Draga moja braćo!
Sve druge islamske propise možemo obaviti na bilo kom mestu na zemlji. Allah Uzvišeni nam je za namaz zemlju čistom učinio, dok hadž možemo obaviti samo u Meki.
Svaki obred ima svoje vreme, a može se nekada obaviti i naknadno, a hadž se može obaviti samo u određeno vreme, prema ajetil-kerimu u suri Bekare ‘Hadž je u određenim mesecima …’
Neki islamski ibadeti ili obredi imaju svoj duhovni, neki telesni, odnosno fizički, neki materijalno-ekonomski karakter, a hadž je ibadet koji objedinjava sve ove aspekte.
Svakodnevno se u namazu okrećemo prema Kabi preko bezbroj prepreka, a odlaskom na hadž, kod Kabe, nestaju sve prepreke.
Svi se obredi mogu obavljati tajno, a hadž se obavlja javno.
Dnevni namazi brišu grehe počinjene u međuvremenu.
Džuma namaz do sledeće džuma namaza.
Post u ramazanu čisti grehe još od prošlog ramazana. Hadž generalno je čišćenje od greha, što potvrđuje i hadis: ‘Ko bez greške obavi hadž, vratiće se kod Allaha čist od greha, kao na dan svoga rođenja’.
Hadž je poslednji objavljeni islamski šart, objavljen je u devetoj godini po hidžri i počast je ostalim šartovima.
Neki islamski učenjaci upoređuju islam i njegove šarte sa kućom i njenim delovima. Tako je šehadet njen temelj, namaz je glavni stub, post je unutrašnje uređenje kuće, zekat su zidovi, a hadž je krov ove kuće, kuće pokornosti Allahu Uzvišenom”, kazao je između ostalog Eldin ef Ašćerić.

IMG 20170803 120253

Ministar odbrane Aleksandar Vulin u okviru svojih aktivnosti vezanih za verske službe u Vojsci Srbije obišao je mesdžid u kasarni „Banjica 1“. Njega je primio i sa njim razgovarao Muftija vojni Mustafa ef Jusufspahić.
Razgovaralo se o značaju ravnopravne zastupljenosti svih religija kao i o važnosti da svaki pripadnik Vojske Srbije ima pravo i mogućnost da praktično primenjuje načela svoje vere i da živi u skladu sa njenim učenjem.
Istaknuto je da su verski službenici spremni da svojim radom i svojim zalaganjem doprinesu razvoju moralnih i duhovnih vrednosti i poštovanja verskih prava i sloboda svih pripadnika Vojske Srbije.

img 20170803 120319 1501756261

WP 20170801 10 47 11 Pro

Kaba je prvi hram podignut za ljude, kao što kaže Uzvišeni Allah: “Prvi hram podignut za ljude jeste onaj u Beki, blagoslovljen i putokaz svetovima” (Ali Imran, 96), i Kaba je kibla svih muslimana, a ova činjenica potvrđena je kur’anskim ajetima i hadisima Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, te konsenzusom učenjaka iz svih generacija (videti: Et-Temhid, 17/54; Bidajetul-mudžtehid, 1/111; Bedaius-sanaia, 1/308; El-Medžmua, 3/193; Medžmuu fetava, 22/215; El-Ikna, 1/348–350; Fethul-Bari, 1/503; El-Bahrur-raik, 1/300). Uzvišeni Allah kaže: “Mi vidimo kako okrećeš lice svoje prema nebu i Mi ćemo ti sigurno dati da se okrećeš prema kibli koju ti želiš; pa, okreni lice svoje prema Mesdžidul-haramu! I gde god bili, lice svoje okrenite prema njemu.” (El-Bekara, 144) Ibn Abbas kaže: “Kada je Allahov vesnik, sallallahu alejhi ve sellem, ušao u Kabu, činio je dovu duž svake njene strane, a nije klanjao sve dok nije izašao iz nje. Pošto je izašao, klanjao je dva rekata naspram same Kabe i rekao: ‘Ovo je pravac okretanja u namazu.’” (El-Buhari, 100/398; Muslim, 9/74/1330)

Kada je u pitanju prvi graditelj Kabe, islamski istoričari s tim u vezi imaju različita mišljenja. Od učenjaka prvih generacija navode se predanja koja ukazuju na to da je Allah stvorio Kabu pre stvaranja nebesa i Zemlje, kao što se spominju predaje u kojima se navodi da su meleki prvi sagradili Kabu pre stvaranja Adema, alejhis-selam. Takođe, od ispravnih prethodnika beleže se predanja u kojima se navodi da je Adem prvi sagradio Kabu. (Videti: El-Ezreki, Ahbaru Mekke, 1/66–82; Tefsirul-Kur’anil-azim, 1/178; Umdetul-kari, 9/211 i 16/288; Ifadetul-enam, 1/284–291) Većina ovih predanja ima neispravne lanace prenosilaca, a u Kur’anu i verodostojnom sunnetu, koliko nam je poznato, ne postoji argument koji bi išao u prilog ovim mišljenjima. Izjave u kojima se spominje da je Adem, alejhis-selam, sagradio Kabu, ili da je to učinjeno pje njegovog vremena, uglavnom vode poreklo od israilijata čiju verodostojnost ne potvrđujemo niti negiramo, ali ih ne uzimamo kao validan argument, kako tvrdi Ibn Kesir. (Videti: Tefsirul-Kur’anil-azim, 1/178) Imam Ibn Džerir et-Taberi, nakon što je spomenuo različite mogućnosti po pitanju gradnje Kabe, je rekao: “Bilo kako bilo, mi o tome nemamo pouzdanih informacija. To je pitanje čija se suština može dokučiti isključivo vešću od Allaha ili Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Ne postoji hadis koji bi mogao biti validan argument na ovom mestu.” (Videti: Džamiul-bejan, 1/763)
Uzvišeni Allah u časnom Kur’anu spominje da su Ibrahim i Ismail, alejhimas-selam, podizali temelje Drevnog hrama. Uzvišeni kaže: “I dok su Ibrahim i Ismail temelje Kabe podizali, (molili su): ‘Gospodaru naš, primi to od nas, jer Ti, uistinu, sve čuješ i znaš.’” (El-Bekara, 127) Što se tiče postojanja Kabe u vremenu pre nego što su Ibrahim i Ismail podigli njene temelje, o tome islamski učenjaci imaju oprečna mišljenja. (Videti: Ibn Dževzi, Zadul-mesir, 2/515)
Dova koju je Ibrahim učio nakon što je ostavio Hadžeru i Ismaila u Meki aludira na to da je Kaba bila sagrađena i pre njegovog dolaska u Meku. Uzvišeni Allah spominje nam reči Ibrahima, alejhis-selam: “Gospodaru naš, ja sam neke potomke svoje naselio u kotlini u kojoj se ništa ne sije, kod Tvoje časne Kabe, da bi, Gospodaru naš, namaz obavljali; zato učini da srca nekih ljudi čeznu za njima i opskrbi ih raznim plodovima da bi zahvalni bili.” (Ibrahim, 37) Prenosi se da je Abdullah b. Abbas u komentaru ajeta: “I dok su Ibrahim i Ismail temelje Kabe podizali…”, rekao: “Dizali su temelje koji su se pre toga nalazili na istom mestu.” (Ibn Džerir, Džamiul-bejan, 1/759/1678)
Prenosi se da je Alija b. Ebu Talib rekao: “Kada je Ibrahimu, alejhis-selam, naređeno da gradi Kabu, našao se u nedoumici jer nije znao kako da gradi. Tada mu je Allah poslao žestoki vetar koji je imao glavu. Od vetra se napravio krug u obliku štita na koji je Ibrahim stao i gradio Kabu. U Meki je bila velika vrućina, a Ibrahim je svakoga dana dizao po jedan red. Kada je došao do mesta gde treba biti kamen, poslao je Ismaila da potraži odgovarajući kamen. Nakon što je Ismail otišao, došao je Džibril s Crnim kamenom. Vrativši se, Ismail je upitao: ‘Odakle ti ovaj kamen?’, a Ibrahim je rekao: ‘Od Onoga ko se ne pouzdaje u tvoju i moju gradnju.’” (El-Ezreki, Ahbaru Mekke, 1/108–109/63; El-Hakim, 1/629/1684; Ed-Dija, El-Ehadisul-muhtare, 2/60–62/438; El-Bejheki, Šuabul-iman, 3/436–437/3991. Imam Ez-Zebebi ovu predaju ocenjuje ispravnom. Videti: Telhisul-mustedrek, 1/629)

Crni kamen nalazi se u uglu Kabe koji je najbliži njenim vratima i odignut je od zemlje više od jednog metra. Kada se oni koji žele tavafiti nađu između Crnog kamena i zelenih neonskih lampi postavljenih na svakom spratu džamije, tada počinju s tavafom i završavaju na istom mestu. Prethodno smo spomenuli da je Džibril, alejhis-selam, došao Ibrahimu s Crnim kamenom. Ovaj džennetski kamen obložen je crnom masom koja je uokvirena srebrenim okvirom. Međutim, od Crnog kamena u ovoj masi ima samo osam manjih parčadi koji se razlikuju po svojoj veličini. Najveće parče je kao hurma. Ovi delići Crnog kamena smešteni su u srednjem predelu crne mase i mogu se lako uočiti i osetiti prilikom dodira. Prema tome, puki dodir ili ljubljenje crne mase ne tretira se kao dodir Crnog kamena.
Ovaj kamen spušten je iz Dženneta i bio je belji od mleka, ali je pocrneo zbog ljudskih grehova. Postoje izjave koje ukazuju na to da je samo vrh kamena pocrneo, dok je ostali njegov deo i dalje beo. Prenosi se da je Mudžahid b. Džebr rekao: “Pogledao sam u Crni kamen kada je Ibn Zubejr renovirao Kabu i video da je celi kamen, koji je skriven u zidu Kabe, bele boje.” (El-Fakihi, Ahbaru Mekke, 1/92/27, sa slabim lancem prenosilaca) Ebu Avn je rekao: “Video sam deo Crnog kamena koji je u zidu Kabe, bio je svetao poput srebra.” (El-Ezreki, Ahbaru Mekke, 1/314/241, sa slabim lancem prenosilaca) Muhammed b. Nafia el-Huzai kaže: “Kada su keramiti vratili Crni kamen 339. h. g., vidio sam ga pre nego što je vraćen na svoje mesto: njegov je vrh bio crn, a ostali dio beo. Njegova je dužina kao podlaktica.” (Vidjeti: Ez-Zehebi, Tarihul-islam, 25/48; Es-Sujuti, Tarihul-hulefa, str. 314) Kada se srušila Kaba 1039. h. g., zbog velike poplave, njenoj gradnji prisustvovao je imam Muhammed b. Allan el-Mekki, koji je rekao: “Deo Crnog kamena koji je sakriven u zidu Kabe bele je boje, kao Mekamu Ibrahim.” (Videti: Muhammed b. Tahira el-Mekki, Et-Tarihul-kavim, 3/244–245)
Što se tiče obima Crnog kamena, uglavnom se spominje dužina podlaktice ili kosti podlaktice (dakle, između trideset i pedeset centimetara). Abdullah b. Amr b. El-Âs kaže: “Crni kamen bio je belji od mleka, a njegova je dužina kao kost podlaktice.” (El-Ezreki, Ahbaru Mekke, 1/454/439, sa slabim lancem prenosilaca) Što se tiče širine, Ibn Allan, koji je vidio celi Crni kamen, kaže da širina kamena iznosi trećinu podlaktice.” (Videti: Et-Tarihul-kavim, 3/244)
Tokom istorije Crni je kamen prolazio kroz različite etape koje su predstavljale veliku opasnost po njega. Keramiti (sekta koja je svojim nakaradnim ubeđenjima izašla van okvira islama. Videti: Medžmuu fetava, 13/237) na čelu sa svojim kraljem Ebu Tahirom Sulejmanom el-Kirmitijem, nakon što su ušli u Meku u vreme hadža 317. h. g. i ubili oko trideset hiljada ljudi i njihove leševe bacili u Zemzem, skinuli su vrata Kabe i njen prekrivač, porobili žene i decu i ubili namesnika Meke Ibn Muhariba, raspolovili su Crni kamen i odneli ga sa sobom. Kod njih je kamen ostao oko dvadeset dve godine. (Videti: Es-Sijer, 15/320–321; Medžmuu fetava, 27/467; Fethul-Bari, 3/539; Umdetul-kari, 9/242)
Nakon toga, 363. h. g. u podnevsko vreme, kada zbog velike žege nije tavafio niko osim jednog ili dvojice ljudi, Crnom kamenu prišao je nepoznat čovek i krampom snažno udario po njemu. Kada je drugi put digao kramp, jedan Jemenac koji je tavafio u to vreme pritrčao je i uhvatio ga za ruku. Silnik je izvukao veliki nož i zabio ga u telo Jemenca koji se odmah srušio na zemlju. Kada su ljudi zaustavili njegovo nasilje, videli su da se radi o Vizantincu kojem je ponuđena velika suma novca da razbije Crni kamen. Nakon toga, izveden je van džamije i pogubljen. (Videti: Fadlul-hadžeril-esved, str. 32)
Zatim je, 413. h. g., jedan od sledbenika El-Ubejdija, koji je za vreme svoje vladavine iskrivio veru ljudi u Egiptu, došao u Meku. Dvanaestog zul-hidžeta nakon džuma-namaza, a pre nego što su hadžije stigle u Meku, prišao je Crnom kamenu i buzdovanom tri puta udario po Crnom kamenu tako da se njegov vrh isparčao na tri dela. Silnik je udarao i govorio: “Dokle će više kamen biti obožavan! Neće me ni Muhammed ni Alija sprečiti da uradim što sam naumio! Danas ću srušiti Kabu!” Prisutni su bez oklevanja opkolili silnika, i pogubili ga. (Videti: Es-Sijer, 15/185; El-Kamilu fit-tarih, 8/141)
Pored spomenutih, bilo je i drugih nasrtaja na Crni kamen, koji su, hvala Allahu, završavali bezuspešno. Uzvišeni Allah odredio je da Njegova Reč bude gornja i muslimani će, Allahovom dozvolom, imati priliku doticati i ljubiti Crni kamen sve dok Kaba ne bude uzdignuta, što je nagovešteno u verodostojnom hadisu. (Ibn Ebu Šejba, 1/418 /Kešful-hafa/; Ibn Huzejma, 4/128/2506; Ibn Hibban, 15/153/6753; El-Hakim, 1/608/1610. Imam El-Hakim i Ez-Zehebi ovo predanje smatraju ispravnim.)
Nastaviće se ako Bog da…

media share 0 02 05 0855ba66045353ebbf516c512242c49d54c92aa41dd512be440480ee8435b3c8 Picture

Humanitarna akcija dobrovoljnog davanja krvi, u organizaciji Islamske zajednice Srbije - Džemat Zemun polje, uspešno je završena.
Pored srušene džamije u Kurirskoj 41, pedeset članova Islamske zajednice Zemun polja dalo je svoju krv i na taj način pomoglo kontinuirano pravovremeno transfuziološko zbrinjavanje bolesnika.
Poznato je da su rezerve krvi opale zbog manjeg odziva građana u organizovanim akcijama, zbog leta i godišnjih odmora.

U izjavi za GMS Radio Muftija sremski Emin ef Zejnulahu je kazao da je zadovoljan odzivom s obzirom na to da je ovo prva akcija ovakvog tipa.
"Raduje nas što smo bili u prilici da na ovaj način pomognemo. Pozivam imame i sveštenike da u svojim džematima, odnosno parohijama, organizuju slične akcije. Činjenica jeste da je najbolje i najispravnije dobra dela činiti u tajnosti, ali kada nešto želimo da promovišemo, kada želimo da pozovemo druge da učine neki hajr - onda to moramo uraditi javno i svojim primerom to pokazati."

Anketa:

Koliko često slušate GMS Radio?

Svakodnevno - 59.6%
Povremeno - 29.8%
Ne slušam, pratim samo putem Facebook-a - 9.9%
The voting for this poll has ended on: May 29, 2016

Halal Srbija

 

 

Prevoz i organizacija dženaza